NIKOLETA ČEKOLI Majstorica uzvišenih oštećenja i emocionalnih barikada

Nikoleta Čekoli (1973) je umetnica iz San Marina koja je poznata po svom bogato detaljnom radu nalik na snove. Rođena je u Republici San Marino u kojoj i dalje živi. Ilustrovala je mnoge knjige, uključujući Pepeljugu i Devojku u kuli Lize Šreder. Njeni radovi su izlagani u inostranstvu i nalaze se u mnogim kolekcijama. Čekolijeva je dobila Andersenovu nagradu za najbolju ilustratorku knjiga za decu. Takođe. Italija je 2022. odabrala baš ovu umetnicu da predstavlja San Marino na Bijenalu u Veneciji 2022.

Nikoleta Čekoli je majstor kompozicione harmonije koji istražuje emocionalno složenije teme u svojoj likovnoj umetnosti – pretežno nevinost i seksualnost te ljubav i gubitak. Sama umetnica je opisala svoj rad kao pokušaj da „stvori balans odbojnog i privlačnog. Jer ono što je lepo, slatko i čedno često krije mračne predloge.” Junakinje predstavljene u Nikoletinom radu predstavljaju lepotu, nevinost i savršenstvo suprotstavljene emocionalnom nemiru, tami i bespomoćnosti. Kroz svoja umetnička istraživanja ljubavi i gubitka, umetnica osvetljava tamno i oštećeno, čineći ih uzvišenim. Meke, umiljate boje zamagljuju podsvest, dajući jasnoću i potvrdu sukobljenim emocijama.

Devojka porcelanskog tena opkoljava zver s tačkama dok ubija zmaja sa ružičastim ušima. Dečak čita knjigu dok se zidovi njegove spavaće sobe divlje krive a ribe lebde u vazduhu s upitnim dobrim namerama. Crne ptice lete iz kose devojke dok sedi sama u polju. Sve si ovo potvrde da umetnica voli da se igra protivrečnostima unutar svojih crteža. One su kao mračna strana dečje pesme, hirovite, teške, uznemirujuće. Ukratko san o lepim stvarima sa naznakom tame.

Tiha i usamljena kao dete, Čekolijeva je odrastala s pogledom na bajkovite srednjovekovne kule koje krase grb njene zemlje, San Marino. Odrasla je na radeći u drvodeljskoj radiionici svog oca, praveći igračke i predmete svojim rukama. Međutim, njena majka, učiteljica u osnovnoj školi, podstakla je Nikoletinu strast prema crtanju i knjigama. „Otkako znam za sebe, uvek sam bio okružen prelepim dečjim knjigama. Jednostavno nikada nisam prestao da ih kupujem ili da uživam u njohovom mirisu”, rekla je u jednom intervjuu ona.

Dok je još bila student njen rad je izabran za Sajam dečjih knjiga u Bolonji. Nakon toga dobila je posao kod američkih izdavača. Tada je slikala akrilnim i pastelnim bojama na papiru. Ali, budući da je slikala ilustracije za dečje knjige, prilagodila je svoj mračni, nadrealni stil svetlijem, kako bi se dopala izdavačima, ali nikada nije odstupila od svog pomalo jezivog stila.

Njena druga fascinacija, i tema koja se ponavlja u njenom radu, jesu lutke i igračke, misteriozno beživotne, ali pune života.

Danas voli da radi sa digitalnim medijima, iako ističe da nikada neće potpuno odustati od četkica i boja. Takođe, u svojim knjigama kreirala je ilustracije koristeći kombinaciju glinenih lutaka i digitalne fotografije.

Čista i nevina paleta boja suptilno maskira želju, odbojnost i izopačenost. Slojevi mračne simbolike i složenosti predstavljeni su kao veličanstvena kolekcija leptira – izuzetne teme prikazane svetu, samozadovoljno pričvršćene hladnim životnim istinama. Nade u spasenje su preplavljene lakoćom kontrole.

Ispod privlačnih slika, uznemirujuća osećanja se zamršeno ispituju sa nežnošću i lepotom koja istovremeno mami gledaoca, ali ga i rastužuje.