LAJBA VERING STAMBOLION Buntovna šamanka psihodelične fantstike
Lajba Vering Stambolion (1963) slika, piše, pravi knjige, čuva i dizajnira nameštaj. Ekologija, ženski princip i mistični snovi su najčešći motivi koje obrađuje u svojim radovima. Ona je takođe osnivač Dreams and Divinitie, projekta koji objedinjuje međunarodne fantastične i nadrealističke umetnike u ime zajednice i ljubavi. Lajba je dosad imala preko sto izložbi širom sveta. Svoje slike je izlagala u galerijama i muzejima u Evropi, Kanadi, SAD, Južnoj i Centralnoj Americi, Aziji i Australiji. Njeni dizajni nameštaja, pesme, slike i intervjui su predstavljeni na televiziji, u novinama, časopisima, knjigama i brojnim člancima .
Iako Rođena u SAD, kad je imala dve godine njena porodica (otac bankar a majka umetnica) preselila se u jugoistočnu Aziju – živeli su u Singapuru, na Filipinima, u Hong Kongu, Džakarti… Kada se porodica vratila u SAD 1976. godine, Lajba, koja je tada imala 13 godina, doživela je u kulturološki šok. Vrlo rano, sa petnaest godina, napušta dom i putuje autostopom po zemlji. Sa 21 godinom Lajba se seli u Čikago gde dobija stipendiju za Umetnički institut. Od 1993. godine, s porodicom se seli u Parizu,gde otvara salon egzotičnog nameštaja – ti komadi su praktični, veoma elegantne, jednostavne forme, prefinjenog izgleda. Paralelno s time, Lajba prezentuje svoj imaginarni svet na slikama punim vatrenog kolora i simbola koji
Kako je vaše poreklo i odsrastanje širom planete uticalo na vaš rad?
– Moji roditelji su Amerikanci, ali ja sam odrasla u jugoistočnoj Aziji. Osamdesetih godina prošlog veka upisala sam studije na Umetničkom institutu u Čikagu i preselila se u Pariz 1993. godine.
Jarkocrvene nijanse narandžaste, tipične za Aziju, oduvek su bile moje omiljene boje. Amerika mi je omogućila da budem ono što jesam, bez ikakvih kočnica i rezerve. Pariz me pak oplemenjuje. Sofisticiran je i dragocen.
Ko su vaši najveći umetnički uzori?
– Obožavam Hijernima Boša i sva njegova fantastična stvorenja. Duboko sam impresionirana tehnikama renesansnih slikara. Gajim i duboko poštovanje i ljubav prema radovima Holbajna, Leonarda Davinčija, Botečelija, Luke Kranaha Starijeg.
Što se tiče savremenih slikara, posebno se divim Ernstu Fuksu, Martinu Vitfutu i Džejmsu Džinu.
Šta ste suštinski naučili u školi? A bez čega biste mogli?
– Išla sam u umetničku školu osamdesetih godina prošlog veka. Bilo je to vreme kad su minimalizm i konceptualna umetnost bili na vrhuncu. Uprkos tome što sam dobila stipendiju na univerzitetu, umetnost poput moje nije posistajala. U stvari, slikarsko odeljenje nije htelo da nas uči nikakvim tehnikama iz straha da nećemo pronaći svoj stil. Smatram da je ovo teška greška. Studentu klavira se ne kaže iznebuha: „Ajde, sad, samo improvizuj!“
Kako se vaša ličnost očituje u vašem radu?
– Izuzetno cenim duhovnost. Moj muž je agnostik, dpk ja nemam etiketu za svoju duhovnost, iako sam duboko uronjena u nju. Moje umetničko delo to pokazuje, pogotovo zato što se moja tematika vrti oko mojih lucidnih snova i duhovnosti.
Koja tehnika vam je omiljena?
– Pre svega radim uljanim bojama i zlatnim listićima. Međutim, verovali ili ne, vrlo sam dobra s testerom! Dugo sam pravila posebne drvene ramove koje sam koristila za svoja umetnička dela.
Kojim pridevima biste opisali svoje slike?
– Snolike, fantastične, vizionarske, nadrealne…
Da li na svojim slikama prikazujete svet kakav biste želeli da bude?
– Zanimljivo pitanje. Slikam svoje snove i svoje koncepte prirode i duha. Dakle, na ovaj način slikam ogledalo svoje duše. Veoma sam povezana s prirodom i dosta radim u vezi s tom temom. Želim zdravu planetu za našu vodu, našu zemlju i vazduh, kao i naše krznene, vodene, pernate i mesnate rođake. Dakle, da, moja vizija za zdraviji, srećniji svet sa više poštovanja prema svemu simbolično je izražena kroz moje slike.
Koristite izuzetno veliku paletu, ali izgleda da cenite živahne i tople boje… Da li je izbor boje ključni momenat u vašem crtežu?
– Da, boja je važna koliko i forma, linija i kompozicija. Nekada sam predavala likovnu umetnost i tražila sam da deca naslikaju boju pesme. Boja može da izrazi stanje. Zlatne nijanse mogu izraziti uzvišenost, crvena je živa i smela, plava je mirna, ljubičasta kraljevska, dok je zelena bogata.
A koja boja onda vas najbolje predstavlja?
– Što se tiče čiste estetike, volim tople boje. Crvene, oker, zlatne nijanse. Ali postoji vreme za paletu hladnih boja poput plave i zelene. Ne eliminišem nijednu boju, ali kao što ste mudro primetili, neke su mi draže od drugih.
Vaše slike su takođe prepune mitoloških bića… Da li je to zato što vas više privlače imaginarnaa nego realna lica?
– U svom radu koristim simbiozu životinja i mitoloških simbola. Verujem da simboli mogu da govore i kada reči nisu prisutne. Na primer, životinje predstavljaju istu energiju različitim populacijama i njihova slika može da izazove određeni osećaj čak i bez mene u blizini slike da to objasnim.
Često koristim mitologiju u svojim duhovnim slikama kada priča izražava istu viziju kakvu želim da izrazim.
Na kraju krajeva, ljubav je moj vodič, moja religija, moja politika. Sve treba da prođe kroz ovaj filter. Ako gledalac ne razume nužno simbol, nadam se da će imati osećaj koji želim da prikažem.
Da li druge oblasti (književnost, biologija…) utiču na vaš rad?
– Da, priroda ima dubok uticaj na moj rad: zbog svoje lepote, sofisticiranosti njene svesti.
Inače sam strastveni čitalac i pročitala sam sve najpoznatije duhovne knjige. One utiču na mene i otvaraju me – ili me ponekad zatvaraju (smeh). Sve to utiče na moje zapažanje stvarnosti, a samim tim i na moje izražavanje.
Na kraju krajeva, moji najveći učitelji su bili moji snovi i traganja za vizijom. Velike knjige mogu da utiču na moje stvaralaštvo, ali srce je to koje me vodi.
Šta vam je najveća motivacija?
– Iskreno, najveće zadovoljstvo mi predstavlja mogućnost da se izražavam kroz boju. Volela bih da mogu da kažem nešto pompezno, ali to ne bi bilo iskreno. Jednostavno rečeno – ja obožavam da slikam! Mogu da stvaram sve vreme, pa sve i da niko ne vidi šta radim – i biću potpuno ispunjena. Ipa,k, imam tu sreću da mogu da preživim zahvaljujući svom radu.
Postoji li ovde umetničko delo na koje ste najponosniji?
– Imam svoje omiljene slike, ali nisu sve drage iz istog razloga. Moja slika Transcending Duality (Transcendentalni dualitet) je moja najpopularnija slika – sudeći po društvenim mrežama, jer je postala viralna. Nju volim i čuvam je u svojoj ličnoj kolekciji. Međutim, u tehničkom smislu, ona nije nije perfektno izvedena. Mislim da je moja najlepša slika triptih Žive slike (The Living Paintings) koju sam uradila pre više od decenije i od tada sam prešla novi nivo stvaranja.
Prihvatili ste poziv Bijenala fantastične umetnosti i Fondacije Mihajlović Feniks da učestvujete na izložbi, kako je došlo do ove saradnje?
– Miću i Mijata sam upoznao u Beču, na jednoj predstavi na kojoj sam bio s umetnicima Željkom Đurovićem i Otom Rapom. Pozvali su me da ih upoznam sa svojim radom. Nedavno smo imali divnu večeru kod mene u Parizu. Mogli su da vide još mojih radova i da naprave selekciju za bijenale.
Da li ste nekada bili u Beogradu?
– Nisam nikad i sve to me vrlo intrigira i raduje.
Šta očekujete od svoje posete srpskoj prestonici?
– Upoznavanje vaše kulture, novih ljudi, drugačije umetničke scene.. Moram vam priznati da su putovanja moja omiljena škola i profesionalna nadogradnja.
Šta zanimljivo planirate da nam prikažete tokom naredne 2023. godine?
– Ja sam non-stop u režimu slikanja. Pre svega uzbuđena sam zbog svog učešća na bijenalu u Srbiji. Upravo sam završila i dve nove slike za svoju predstojeću solo izložbu u Galeriji 18bis u Parizu. Takođe, moram da završim svoje tarot karte. Slikam špil tarot karata sa još šest umetnica – treba da oslikam kartu Čarobnjaka. Nadam se da ću ceo projekat pokrenuti krajem sledeće godine ili početkom 2024. U planu su mi i dve samostalne izložbe – u Galeriji Zebra Square u Parizu i moja godišnja retrospektiva novih radova krajem godine u Galeriji 18bis.
