LUIS ROJO Žene ratnice veličanstvene i nesalomive
Luis Rojo (1954) je španski umetnik, prepoznatljiv po slikama zgodnih žena i fantastičnih mehaničkih bića. Rojo je započeo svoju karijeru kao ilustrator 1983. i vrlo brzo postao popularan širom sveta.
Tri njegove knjige Women, Malefic i Secrets objavljivao je izdavač Norma Editorial, počevši od 1992. Rojo kreira 1998. umetničku knjigu, III milenijum a godinu dana kasnije objavljena je njegova umetnička knjiga Dreams koja prikazuje 10 godina njegovog stvaralaštva a malo kasnije i Prohibited Book. Godine 2001. objavljena je Evolution u kojoj su skupljene ilustracije s naslovnih strana Rojovih knjiga s izrazito erotskim elemenitima.
Za španskog umetnika, Luisa Rojoa, fantastična umetnost je bespregledno polje raznolikih tema. Ne samo da stvaranje može da ima bezbroj značenja, već pruža veliki prostor za mnogolike interpretacije. Luis svojim zavodljivim, ali mračnim slikama doprinosi stalnom razvoju koncepta fantastične umetnosti. Njegov rad je predstavljen u mnogim različitim oblicima kao što su video-igrice, omoti diskova, skulpture, stripove, ilustracije, tarot karte i drugo.
Jedan od najpoznatijih radova je animirani film Heavy Metal koji je radio za Džuli Strejn.
Zbog umetnikove sposobnosti da stvara radove za mnoge različite vrste medija, Luisova umetnost je stekla popularnost na različitim prostorima planete – od Sjedinjenih Američkih Država, preko Velike Britanije do Švedske. Delimično odevene, zgodne žene-ratnice fokus su Luisovog rada, a predstavljaju više od ideala lepote. Umetnik često eksperimentiše sa ženskom figurom, istražujući složene scene u svom radu. Mešajući elemente fantastike sa ženama realističnog izgleda, Luis je u stanju da unese moć u ženskom obliku. Nedostatak odeće subjekta ih osnažuje, ali ih nikada ne degradira. Iz samo jednog pogleda na bilo koju od Luisovih slika, jasno je da je subjekt snažna i samouverena figura žene.
On naglašava lepotu i fleksibilnost ženskog tela u agresivnom svetu, ističući vešto igru svetlosti i senke. Kombinuje erotsku estetiku s oružjem, krvlju, zastrašujućim mističnim i fantastičnim stvorenjima te vanzemaljskim pejzažima. U kasnijim radovima sve više je dodavao nacionalne motivi i simboliku. Sam umetnik opisuje svetove svojih slika kao „meso, nož, mač, tamu, čudne senke, bes, osećaj bliskosti beznadežne bitke i smrti“ a kao svoje učitelje i uzore navodi Velaskeza, Goju i Dalija.
Luis Rojo često korist́i tamne tonove za većinu svojih slika, stvarajući jasne kontraste. Neretko na njegovim radovima postoje različiti izvori svetlosti u pozadini, omogućavajući ženama da postanu osvetljene u mraku. Ova tehnika još više skreće pažnju na ženske figure, povlačeći fokus publike još dublje u temu. Zahvaljujući mnoštvu detalja, bilo koju od Luisovih slika možete gledati duže vreme i nikada se ne zaustaviti na samo jednom određenom značenju jer Luisovo stvaralaštvo je zaista prezentacija njegovog unutrašnjeg stanja imaginacije i kreativnosti. Ne samo da je u stanju da stvori čitavu priču na samo jednoj stranici, već je u stanju da putem samo te jedne priče interpretira na desetine različitih dimenzija. Sposobnost stvaranja takvog jedinstvenog dela nije samo impresivna, već pokazuje i Luisovu strast za kreativnošću koju on iznova stvara i nadopunjuje.