VILIJAM ADOLF BUGERO Umetnik koji slavi divnoću ženskog tela

Vilijam Adolf Bugero (1825-1905) bio je francuski akademski slikar koji je zadržao ogromnu popularnost u Francuskoj i Americi tokom kasnog 19. i početka 20. veka. On se specijalizovao za realistične slike sa religioznim, prirodnjačkim i, naročito mitološko-fantastičnim temama  stvarajući savremene interpretacije klasičnih tema s fokusom na ženskom telu.

Bio je veoma cenjen u akademskim krugovima, ali su ga umetnici impresionističke avangarde Edgar Dega, Pol Gogen i Vinsent van Gog dosta kritikovali.

Kao tradicionalni umetnik i jedan od najranijih modernih fantastičnih umetnika, Bugeroov rad odražavao je promenljive ukuse tog doba i obuhvatao je mnogo različitih stilova.

Bugero je rođen u Francuskoj. Budući da je kao tinejdžer otišao da živi kod svog ujaka, katoličkog sveštenika, stekao je obrazovanje iz biblijskih i klasičnih predmeta. Studirao je teologiju na katoličkom koledžu a sa 20 godina seli se u Pariz, gde je učio kod nadarenog neoklasičnog slikara Fransoa-Eduara Pikoa.

Njegova slika iz 1850. po imenu Zenobija koju su pronašli pastiri na obalama Araksa osvojila je Gran pri de Rome, nagradu za izuzetne mlade umetnike, te stipendiju Francuske akademije u Vili Mediči u Rimu.

Bugero je započeo vezu sa jednom od svojih manekenki, 19-godišnjom Neli Monšablo 1854. Ona će postati njegova žena 1866. i imaće petoro dece, ali je troje umrlo u detinjstvu.

U svojim radovima koristio je klasične tehnike. Njegov pažljiv pristup detaljima stvorio je tačne prikaze ljudskog tela a posebno se istakao u slikanju ruku i stopala. Često je predstavljao gole žene u rustikalnom i kućnom okruženju. Ova romantizacija se posebno dopala bogatim američkim kolekcionarima. Njegov opus sadrži brojne portrete i stotine modernih interpretacija klasičnih tema.

Dante i Vergilije u paklu (1850): Bugerov prikaz epizode ​​iz Danteove Božanstvene komedije prikazuje Đanija Šikija kako napada Kapokija kao demona dok se druge osuđene duše zadržavaju u pozadini paklene vatre. Ovaj komad je bio jeziviji i groteskniji od većine Bugerovih prethodnih dela.

Rođenje Venere (1879): U ovoj sceni iz rimske mitologije, Bouguereau je naslikao boginju Veneru kako stoji na školjki iznad okeana, okružena gomilom nimfi, heruvima i tritona, koji svi s ljubavlju gledaju u njenom pravcu. Komad je inspirisan Rafaelovim Trijumfom Galateje i Rođenjem Venere Sandra Botičelija, koje je Bugro studirao u vili Mediči u Rimu.

Mlada devojka koja se brani od Erosa (1880): Ova mitološka scena prikazuje mladu devojku kako sedi na kamenom bloku i odguruje Kupidona i njegovu strelu ljubavi. Bugero je postavio scenu u idilično, rustikalno okruženje, suprotstavljajući fantastične subjekte realističnom postavkom.

Oreade (1902): Veoma imaginativna slika na kojoj su prikazane grčke nimfe planina i pećina oreade kako se uzdižu ka nebu nakon noćnog veselja pod otvorenim nebom. Fantastičan prizor posmatraju tri satira, što doprinosi erotskom utisku trenutka.

Početkom 20. veka, Bugero i njegova umetnost su pali u nemilost javnosti, delom zbog promene ukusa. Ipak, tokom osamdesetih, oživljavanje interesovanja za figurativnu i fantastičnu umetnost dovelo je do ponovnog otkrivanja Buguereaua i njegovog rada. Tokom svog života, Bugero je napravio 822 poznate slike, mada se pretpostavlja da ih ima i više ali da se za njih još ne zna gde se nalaze.