PEM HOKS Alhemijska transmutacija ovozemaljskog
Pem Hoks je rođena u Birmingemu. Njeno stvaralaštvo ima svoje korene unutar tradicije renesansnog portreta. Tehnički posmatrano, možemo reći da su njene slike besprekorne. Ona uglavnom prikazuje ljude u egzotičnim, bujnim i dekadentnim okruženjima, ali njene slike su daleko od tradicionalnog portreta kakav poznajemo. Njen rad uključuje pripovedanje, mitove i versku ikonografiju koja se bogato prenosi na platno. Bogato obrađene i izuzetno realistične slike nude fragmente, slomljene ili preslikane odraze, ili samozaokupljenu ličnost izuzetnih mladih žena i muškaraca.
Govoreći o svom umetničkom radu, sama umetnica kaže: „Likovi na mojim slikama ne odaju otvoreno svoje priče, istorije želja i ljubavi. Ali to je sve zavodljiv svet koji oni kao da nagoveštavaju, umesto da stvaraju mitove i misterije. Pozivaju nas da uđemo na posebnom nivou i da spekulišemo o idealizovanim sećanjima na njihove živote, razmišljajući o napola zaboravljenim bajkama koje svako od nas sakuplja i nosi kroz svoj svet.“
Pripovedanje priča, mitovi i religiozna ikonografija Pem Hoks pokazuju nam mogućnosti promene, alhemijske transmutacije iz ovozemaljskog života koji vodimo. Kroz tradicionalne slike, materijale i slikarsku metodologiju, njen rad poziva na preispitivanje ideala. Slike koje nagoveštavaju zavodljivost lepote, dragulja i brokata povezuju posmatrača u deplasirani spokoj.
Na tehničkom nivou, njene slike su izvanredni i visoko vešti prikazi pojavnosti u egzotičnom, bujnom i dekadentnom okruženju. Ali ona takođe prihvata i savremena pitanja kao što su konstrukcija identiteta, postojanje i fizički prikaz želje, dvosmislenost seksualnosti i potiskivanje moći koje postoji između posmatrača i subjekta njihove vizije.
Na prvi pogled bogate, tamne boje i prigušeni odsjaj zlatnih listića podsećaju na portrete kasne renesanse, ali drugi pogled otkriva ranjivost koja je u suprotnosti s njihovom formalnom pozom. Um umetnice prožet je iluminiranim rukopisima i religioznom ikonografijom koju ona prenosi u upečatljive slike današnjice. Ona voli ideju tišine, koju je kroz vekove tako često personifikovala Bogorodica na slikama Blagovesti, ali mnoge žene na njenim portretima odaju uznemirenost iza svog prividnog mira.
Njene slike na prvi pogled podsećaju na religiozne freske vizantijskog doba, sa svojim zlatnim koloritnim šemama, klasično postavljenim temama i neobičnim uređajima za uokvirivanje. Ali zapravo su divna kombinacija sadašnjeg trenutka i srednjeg veka. Ova snažna privlačnost starog i novog rezultirala je uvažavanjem njenog rada od strane kritičara. Osvojila je nekoliko prestižnih nagrada i izlagala je na mnogim grupnim i samostalnim izložbama širom Evrope i Amerike.
Poslednjih petnaest godina Pem Hoks je predavala na kursevima likovne umetnosti na koledžima i univerzitetima u Birmingemu, u Engleskoj, gde živi. Za to vreme je takođe izlagala u Londonu, Evropi i Americi, i to na zajedničkim i samostalnim izložbama.
Kompleksno, senzualno, erotično i moćno – slike Pem Hoks oduzimaju dah dok istovremeno udahnjuju život u dušu posmatrača.
