ARNOLD BEKLIN Moderator mističnog sveta fauna i nimfi

Švajcarski slikar Arnold Beklin (1827-1901) simbolista, poslednji romantičar i preteča nadrealizma.

Rođen je u Bazelu u Švicarskoj, a studirao je slikarstvo na diseldorfskoj akademiji. Kao mladić imao je sreću da je dosta putovao. U Rimu je našao ljubav svog života i vezu krunisao brakom. Porodica se kroz vreme uvećavala – imali su 14 dece, ali ih nije držalo mesto – menjali su prebivalište od Rima, preko Bazela, Hanovera, Minhena, Vajmara, Firence do Ciriha. Poslednjih devet godina svog života Beklin je proveo u Italiji i umro 1901. u svojoj vili blizu Fiesolea.

Neprestana putovanja omogućila su mu ne samo da mnogo vidi i upoznaje istaknute savremenike već i da poseti razne kulturno-umetničke zaostavštine svojih prethodnika koje su ga neprestano nadahnjivale.

Beklin je svoje stvaranje započeo romantičnim pejzažima koji su sadržali tipične elemente romantizma – dramatične oblake, tajanstvene senke, hrpe kamenja, bajkovite ruševine, te usamljene vile na napuštenim obalama…

Inspirisan freskama u Pompeji, ali i klasičnom umetnošću Italije, umetnik je počeo da istražuje mitološke pojave koje bi mogle da se pojavljuju u bajkovitim mediteranskim predelima. On se čak i ne trudi da sakrije vidni uticaj nasleđa renesanse te baroka. Recimo, pozadina priče na njegovom Autoportretu sa smrću koja svira violinu (1872) seže do poznatog srednjovjekovnog drvoreza Ples smrti autora Hansa Holbajna Mlađeg iz 16. veka.

Kasnije, njegovo stvaralaštvo sve više podseća na 20. vek. U serijama Rat (1896-97) i na slici Kuga (1898), klasicizam i staloženost ustupaju mesto otvorenom izrazu: ludi konji nose vanzemaljsku vojsku neljudi po zemlji, dok se kuga na krilatom zmaju spušta na grad koji odumire.

Arnold Beklin je jedna od glavnih figura nemačkog simbolizma. Tokom svoje umetničke karijere on je oživeo istorijsko slikarstvo sa mitološkim temama. Sliku Dijanin lov iz 1896. s ovom temom radio je dok je živeo u Italiji, gde je u pronašao izvor inspiracije u ljubavi prema antičkoj kulturi. S ovom slikom vraća se na temu koju je tretirao ranije, dok je slikao veliki format Dijanin lov koji je naručio muzej u njegovom rodnom gradu Bazelu. Ova slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Slika Dijanin lov ilustruje epizodu Ovidijevih Metamorfoza. U toku lova, smrtnik Akteon, princ Tebe, skreće s puta i iznenađuje Dijanu, boginju lova koja se kupala naga u šumi. On beži, ali uskoro shvata da ga je besna Dijana pretvorila u jelena. Njegovi psi ga napadaju i razjareni rastržu na komade.

Na toj slici Beklin je slobodno adaptirao mit, postavljajući ga skoro u natprirodni pejzaž u kojem su neki detalji tretirani s velikom preciznošću. Uz nekoliko lovaca prikazana je boginja lova Dijana s lukom. Svirepi psi trče prema nakostešenom jelenu koji je već na zemlji i sa strelicama na leđima.

Beklin u svojim delima čisti stvarnost od svega trenutnog, svakodnevnog, konkretnog. Njegova simbolika nije bila književna, ni teoretska, već duboko emotivna i prirodna – on je prikazao predmete i elemente na takav način da se iza spoljne opne jasno nazire misteriozna neuhvatljiva suština.

Ova fascinantna Beklinova vještina u potpunosti se prikazala u njegovoj najpoznatijoj i najmisterioznijoj slici – Ostrvo smrti koja je urađena je u šest verzija. Od svog nastanka zadobila je status kultnog ostvarenja.

Prva verzija slike Ostrvo smrti urađena je 1880. Zanimljivo je da lik u čamcu u belom ogrtaču i kovčeg ispred njega nisu postojali u prvoj i drugoj verziji slike, a umetnik ih je dodao nešto kasnije.

Radnja slike zasnovana je na drevnom mitu da duše heroja i miljenika bogova nalaze svoje poslednje utočište na izolovanom ostrvu. Čempresi, drveće koje se tradicionalno sadi u Italiji na grobljima, simbolišu večni život.

Maks Klinger, nemački umetnik koji je prema motivu Beklinove slike izradio gravuru, uticao je da ovo delo postane popularno – izdavačka kuća Gurlitt proizvodi reprodukcije u ogromnim količinama, koje se prodaju po celom svetu. Tako se Beklin početkom prošlog veka nalazio maltene u enterijeru svake druge kuće u Evropi. Sigmund Frojd, Lenjin, Nabokov, pa čak i sam Adolf Hitler držali su ovog umetnika u svojim odajama. Firer je, inače, bio veliki obožavatelj Beklinovog stvaračaštva te vlasnik čak 16 njegovih dela.

Beklinova umetnost izvršila je uticaj na mnoge stvaraoce a naročito čuvenog Đorđa de Kirika. Mistična atraktivnost Ostrva mrtvih inspirisala je i Sergeja Rahmanjinova da napiše istoimenu kompoziciju.

Umetnik je peti put naslikao Ostrvo 1886. za Muzej u Lajpcigu, i to temperom a ne uljem te 1901. godine i šestu verziju koja se nalazi u Ermitažu u Sankt Peterburgu.

Poznato je da je Beklin imao veliki uticaj na razvoj nadrealizma i mističnog realizma u slikarstvu a Dali ga pominje s posebnim žarom.

Ovaj simbolistički slikar svojim stvaralačkim nabojem je na inventivan način baštinio karakteristike romantizma, ali reagujući na impresionizam i naturalizam razvijao je i potvrđivao svoje specifičnosti kroz sklonosti prema mitskom i egzotičnom, prema alegorijama i legendama, kao i interesu za onostrano, tajnovito i snoliko te posebno za temu smrti.