ĐERĐI AČAJI Metafizički dirigent skamenjenih snova
Novosadska slikarka Đerđi Ačaji (1986) svoj javni umetnički život započela je serijom radova na temu čamaca koji su ukotvljeni na Tisi da bi se potom priklonila crtežu kao metodu svog izražavanja. I to veoma specifičnom i prepoznatljivom. Ona je, naime, prvo crtala ljude koje viđamo svakog dana, ali ih ne primećujemo – stare, izborane, mudre, ali bespomoćne ljude – da bi potom prešla na glave i šake bez tela koji su poetični u svojoj individualnosti, ali i hendikepirani jer su otcepljeni od matice.
Osnove svog teorijskog i praktičnog znanja stekli ste u ateljeu Viktora Škrabanja u Bečeju, kakve vas uspomene vezuju za taj deo umetničkog sazrevanja?
– Od osnovne škole pohađala sam časove crtanja kod akademskog slikara Viktora Škrabanja. Pored likovne azbuke (osnova likovne umetnosti) koju sam usvojila tokom rada u ateljeu, disciplina, posvećenost, ljubav prema pozivu i poštovanje dara koji nam je dat utkalo se u mene, a Viktor je primer kako treba živeti umetnost i velika podrška.
Na vašim radovima dominiraju glave i šake odvojene od tela kao motiv, šta oni simbolizuju?
– Glavni atributi, odsnosno motivi na radovima jesu apstrahovane glave i šake s elementima realnog. Istovremeno je značajna i praznina to jest čistota papira/platna, koja naglašava njihovu prisutnost, postojanost – individualnost. Akcenat je na emotivnom stanju, a ujedno je i poigravanje likovnim jezikom-elementima.
Kako je crtež kao sredstvo izražavanja odneo prevagu nad ostalim slikarskim tehnikama?
– Crtež je za mene osnovni vid likovnog izražavanja, neposredan, iskren, jedinstven pun iznenađenja, snažan u izražaju. Pristupam mu rasterećeno, gde proces rada vodi sama ideja i tematika. Paralelno sa crtežom bavim se slikom, minijaturom, objektima i istražujem druge medije.
Imali ste seriju slika i crteža „Kameni spavači“ – o čemu oni snevaju?
– „Kameni spavači“su vizuelno deformisane, prikazane u jakom volumenu s izraženim kontrastom, forme ljušture. Osnovno polazište jeste razmišljanje na koji način vizuelno prikazati osećanja, emocionalna stanja. Kameni spavači su refleksija unutrašnjeg bića, nemira, borbe.
Da li su vaše likovno deformisane figuralne forme socijalna kritika minulih vremena ili pak lament nad nadolazećim?
– One jesu otvoreno polje koje pruža više mogućih iščitavanja i aspekata sagledavanja.
Da li imate neki skup radnji pre nego što počnete da stvarate – muzika, atmosfera, štimung?
– Vremenom se pristup menjao, sada je to oslobođeno vreme posvećeno radu u samoći. Muzika je oduvek bila prisutna.
Kritičari kažu da ste vedeta mlađe generacije srpske fantastike, šta se dogodilo pa ste odlučili baš za ovaj žanr likovnog stvaralaštva?
– Pretenciozno je uvrstiti se u neku kategoriju, pravac umetnosti… Mišljenja sam da umetnik treba da stvara van svakih okvira, da intuitivno, iskreno, kroz introspekciju krene putem stvaralaštva.
Kakav svet pokušavate da pokažete publici i da li postoji uticaj na nju koji biste voleli da imate?
– Stvaranje-umetnost pomaže mi da upoznam sebe, svoj unutrašnji svet i dam jedno moguće viđenje stvarnosti. Nekada je ono melanholično, mračno, ali uvek prožeto svetlošću.
Kako mladi umetnici uspevaju da opstanu u ovim prebrzim vremenima? Da li uspevate da živite od svog rada?
– Položaj umetnika nikada nije bio zavidan. U vremenu digitalizacije, konzumerstva, izmenjenih vrednosti, umetnost je pristupačnija više nego ikada.
Smatram da zbog velikog prezasićenja, klasična slika, crtež, skulptura, dakle manualni rad, sve više dobijaju na značaju.
Imperativ je na kontinuiranom radu, prisutnosti, aktivnoj izlagačkoj delatnosti.
Prvo su vas zaolupljale napuštene barke na Tisi, pa fragmentirane glave i šake, šta je sledeće što nam pripremate?
– Slikarski dnevnik nestajanja (motiv napuštenih barki) i Kameni spavači (atributi glave i šake) prate razvoj iste tematike, deo su istog jezika.
U skorijoj budućnosti publika će imati priliku da vidi radove iz novog ciklusa.
