Oni koji svet vide drugačije i oni koji vole da vide drugačiji svet.

Misterija popularnosti fantastike u Srbiji, koju pokazuje rastući broj umetnika koji se njome bave, kao i interesovanje koje njihov rad izaziva, može da se objasni tradicijom i delovanjem različitih umetnika i grupa, ali ne u potpunosti. Dr Oliver Tomić, istoričar umetnosti, u predgovoru kataloga Prvog Bijenala se posvetio karakteristikama i opštoj privlačnosti fantastike jer sledi citat:

„Šta je fantastika? Fantastika je rezultat drugačijeg viđenja sveta. Pri tome, to nije samo spoljašnja, fizička realnost u kojoj se čovek rađa, stvara i umire, nego i ona unutrašnja, psihička. U dubinama i širinama umetničke duše zaista postoje mesta, bića i stvari koji bogatstvom daleko prevazilaze sve što se može videti i sresti u gruboj pojavnosti. Od stilova i pravaca novijeg vremena tu riznicu su istraživali simbolizam, metafizičko slikarstvo i nadrealizam, a njima se mogu pridružiti i neki ekspresionisti. Na domaćoj sceni, u oblasti fantastike uputili su se kako pojedinci (Milena Pavlović-Barili, na primer), tako i grupa Mediala.

Stoga se može reći da savremena fantastička figuracija ima bogato i raznovrsno zaleđe, a ako se u njega uključe drevne epohe, minule civilizacije i vanevropske kulture, taj izvor inspiracije postaje praktično neiscrpan. Pojedinačna dela će posmatrača (makar relativno upućenog) svakako asocirati na ostvarenja nekih vrhunskih majstora figuracije iz prošlosti, od praistorije, preko Vizantije i renesanse (recimo, Učela i Brojgela), sve do nadrealizma Dalijevog ili Magritovog tipa. Posmatraču predstoje „slatke muke“ odgonetanja i uživljavanja u vizije i misterije takvog spektra da će se za svakog naći ponešto neodoljivo.“