DŽEJSON LIMON Princ skeletnih preludijuma
Postoje kutije koje kriju tajne, a postoje i skeleti koji žele da budu otkriveni, tu pred vašim očima.
Džejson Limon (1973) američki je umetnik rođen i odrastao u San Antoniju u Teksasu, gde i dalje živi sa suprugom i ćerkama. Njegovo interesovanje za umetnost počelo je dok je bio veoma mlad. Odrastao je u velikoj porodici i njegova starija braća bila su zainteresovana za umetnost, tako da je crtanje i slikanje bilo nešto što je imao priliku da vidi svakodnevno, te je lako postalo i njegova strast pa je pohađao studije likovne umetnosti i grafičkog dizajna na koledžu u rodnom gradu.
Počeo je kao vizuelni umetnik izlažući u galerijama širom Sjedinjenih Država i delova Evrope. Čak i dok je koristio kompjuter da izrazi svoju umetnost, on zapravo nikada nije prestao da crta i slika, a posle dvanaest godina opredelio se da mu slikanje bude poziv. Imao je samostalne izložbe u Njujorku, Albukerkiju i Čikagu, a učestvovao je na velikom broju grupnih izlaganja.
Njegova umetnost predstavljena je u mnogim publikacijama i dobila je brojne nagrade.
Gledajući njegovu sliku, posmatrač oseća kao svedok onoga što se dešava na slici kada nikog drugog nema – tamo gde sve počinje da ima tajni život, a elementi počinju da komuniciraju jedni s drugima.
Njegova prva inspiracija potiče iz strasti prema starim predmetima i vojnoj istoriji, tipografiji, ali uglavnom uživa u predmetima iz svih epoha, koji su ponekad prava umetnička dela. Voli da posećuje antikvarnice i buvljake tražeći umetnine i igračke. Sve što ga inspiriše ima moć da impresionira kad ga on predstavi na svojim platnima.
Limon počinje svoj radni dan skicirajući i beležeći slike, ali i reči, definišuć́i stvari onako kako ih doživljava njegova percepcija, a onda slaže sve ove delove i počinje da slika na platnu, stvarajući neverovatno veličanstveno umetničko delo. U radovima od pre decenije možemo zapazit́i parole, natpise, naprosto – reči kojima se umetnik obično poigrava, u pokušaju da uskladi svoja osećanja u tom specifičnom stvaralačkom trenutku koji odgovara konkretnom privatnom trenutku života.
Sama slova postaju elementi i nešto čime se on zabavlja – proširujući ih, ali pokušavajući da zadrže njihovu formu.
Njegova glavna tehnika je akril na panelu, a paleta boja fokusirana je na neutralne i retro prigušene tonove, baš kao onaj stari dekorisani karton ili metal, keks ili kutije za čaj iz 19. veka.
Iako prisustvo skeleta i izgrebana papirna ambalaža mogu zvučati užasno, Džejsonov rad uopšte nije zastrašujući, prikazani scenario je veoma dopadljiv, verovatno zbog humora koji Džejson dodaje svojim radovima.
U svojoj ́oj seriji Fragmenti Limon koristi prigušenu svetlost i zemljane tonove da bi slikao neobične scenarije za svoju figuru kostura koja se ponavlja. Koščati subjekt se nalazi u raznim bizarnim situacijama, bilo da puca iz tube s bojom, diriguje na lutkarskoj predstavi s par kitnjastih papirnatih ruku, ili nervozno čeka požar koji se širi. Često postavljeni na pozadinama ispunjenim raznobojnim mrljama boje, njegovi radovi su prožeti osećajem kreativnog rešavanja problema.
Iako su skeleti obično vezani za ideje smrti i zagrobnog života, Limon vidi anatomski subjekt kao univerzalnu sliku koja mu omogućava da prikaže misao, osećanje ili ideju bez da identiteta figure, iako ima tendenciju da uparuje sveprisutni oblik sa radnjama i okruženjima koja su povezana s njegovim ličnim životom.
Na pitanje šta je najteže u stvaranju dela, umetnik je rekao: „Um mi mnogo luta u želji da istražujem stilove i teme, tako da mislim da je najteži deo pokušati da budem dosledan i da budem siguran da je sve što kreiram u skladu sa svim ostalim što sam uradio. Namerno sam odredio momente kada razmatram svoj pravac u umetnosti. Sedim u studiju i pregledam svoju umetnost razmišljajući o elementima u kojima sam uživao dok ih koristim u odnosu na one koje ne koristim i trudim se da ispravim i dodam nove stvari kako napredujem“.