VILIJAM BLEJK Šaman i mistik engleskog romantizma

Vilijam Blejk  (1757–1827) bio je pesnik i slikar – njegova poezija izaziva isto toliko strahopoštovanja i priznanja kao i njegove vizionarske gravure i ilustracije. Stojeći na vrhuncu neoklasičnog osamnaestog veka i romantičarske ere, Blejk je odbacio racionalizam i klasicizam koji su ga okruživali od rođenja i razvio proročki stil izvučen iz ranijeg doba.

Nastojao je da se ugleda na umetnike kao što su Rafael, Mikelanđelo i Direr u stvaranju vanvremenske, gotičke umetnosti, prožete hrišćanskom duhovnošću i stvorenom poetskim genijem.

On je radio ilustracije za: Danteovu Božanstvenu komediju, Miltonov Izgubljeni raj Noćne misli Edvarda Janga. Međutim, ilustrovao je i sopstvenu poeziju na specifičan način.

Možda su najzanimljivije slike iz Blejkovih Proročkih knjiga (Illuminated Books) – Telina knjiga, Venčanje Neba i Pakla, Evropa, Pesme iskusva i Pesme nevinosti, Milton i Jerusalim, serije filozofskih, religioznih i mitoloških dela nastalih od 1788. do 1822. Arhiva sadrži desetine varijanti ovih beskrajno fascinantnih knjiga ispisanih rukom koje je radio uz pomoć supruge Katarine. Svaku stranicu izrađivao je posebno, a zatim ih je bojio. Ali te ilustracije nisu samo opis teksta već njegovo prošireno značenje.

Postati beskrajno plodan, mistično inspirisan umetnik dok je živeo u siromaštvu i gotovo anonimnosti uz jasno zanemarivanje svojih savremenika, zahtevalo je hrabrost i skoro nadljudsko verovanje u sebe, posebno zato što je njegov sistem verovanja uglavnom bio samostvoreni. Dok je Blejk smatrao Bibliju najvećim pesničkim delom ikada napisanim, a njene teme i narativi su ga vodili tokom njegove karijere, njegove sopstvene religiozne sklonosti poprimile su oblik lične mitologije koju je razradio kroz fantastične oslikane knjige.  Njegovi radovi oslikavaju vlastiti mitološki sistem sa mnoštvom likova i arhetipskih predstava čije je simbolika izuzetno složena, ali nezaobilazna u tumačenju Blejkove poezije. Zanimljivo je da je svoje knjige ilustrovao on lično pa su tiraži bili skromni. Za života je imao samo jednu izložbu, tokom koje nije prodao nijedno delo.

U svoje vreme važio je za čudaka a i njegova supruga je izjavila da retko viđa svog muža jer je većinu vremena u raju. Ipak, današnja istraživanja odlučno odbacuju tvrdnju da je Blejk bio lud, mada se njegova neobična duševna stanja navode kao jasan vodič ka vizualizaciji svojih vanzemaljskih mentalnih slika. Čini se da je Blejk izgubio osećaj za granicu između stvarnosti i mašte te ga je njegova jaka  imaginacija dovela do ivice psihoze.

Blejkova proročanstva su izražavala njegovu ličnu filozofiju, koja se zalagala za slobodnu maštu kao jedinu pristupnu tačku duhovnoj istini i zamerala njenom ugnjetavanju od strane religije, materijalizma i uobičajenog zakona i poretka. Ovaj jedinstveni stav prema umetnosti, zajedno sa činjenicom da je Blejk radio izolovano, primenjujući sopstvene izmišljene metode i tehnike, značilo je da se on pozicionirao van prihvaćenih normi savremenog sveta umetnosti i da je tokom svog života uglavnom, nažalost. ignorisan.

Njegovo najpoznatije delo je bakropis/akvarel Drevni dani (Ancient of Days) koji je iz njegove proročke knjige “Proročanstvo Evrope” (Europe a Prophecy) iz 1794. Blejku se dopala ova slika i napravio je nekoliko kopija. Starac je Urizen, u Blejkovoj mitologiji oličenje razuma i zakona te represivna, satanska sila koja pokušava da unese uniformnost čovečanstvu. Na slici se vidi kako kleči u plamenom disku okruženom tamnim oblakom, držeći ruku preko kompasa, očigledno mereći crnilo praznine. Kopija je naručena od Blejka tokom poslednjih dana njegovog života. Radio je na tome, nijansirajući boje, dok je bio oslonjen na bolesničku postelju.

Dok je radio na ovim neortodoksnim projektima, jedva je „zarađivao za život kao graver i ilustrator“ komercijalnih knjiga. Takođe je nacrtao i naslikao nekoliko biblijskih tema i scena iz književnih tekstova svojih omiljenih autora Miltona i Dantea.

Ova eklektična dela obrađuju razne aktuelne teme – siromaštvo, eksploataciju dece, rasnu nejednakost, tiraniju, versko licemerje. Sa literarnom snagom, moralnom jasnoćom i emocionalnim uvidom, Blejk je oštro kritikovao ono što je video kao zla svog doba, i štaviše, ponudio je alternativu — antiprosvetiteljsku, radikalno egalitarnu, slobodnu ljubavnu viziju, sastavljenu od elemenata iz Biblije, Miltona te paganskih i druidskih izvora.

U svojoj 65. godini dobio je angažovan ej da ilustruje Danteovu Božanstvenu komediju. Nažalost, preminuo je nakon nekoliko meseci te nije uspeo da zaokruži ovaj projekat, ali ostavio je za sobom 102 predivna akvarela na tu temu.

Blejk je ostavio traga i na savremene umetnike pa je tako grupa Džima Morisona The Doors dobila svoje ime po čuvenom stihu iz Blejkove pesme: Ako se pročiste vrata percepcije, sve će se pred čovekom ukazati onakvo kakvo jeste: beskrajno. On je uticao i na liriku Boba Dilana, Peti Smit, ali i Nika Kejva.